SPC i poplave

Pošto je u poslednje vreme trend pljuvanja Srpske Pravoslavne Crkve po društvenim mrežama, odlučio sam da i ja iznesem svoje mišljenje, odnosno da prikažem podatke koje nećete naći u medijima pošto jednostavno državi ne odgovara da se vidi da je neko bio aktivan u vreme majskih i septembarskih poplava u Srbiji. Podatke sam dobio od Verskog Dobrotvornog Starateljstva Srpske Pravoslavne Crkve, koje je bilo organizator svih akcija prikupljanja i distribucije pomoći poplavljenima pri SPC. Ja sam lično nekoliko puta učestvovao u utovaru/istovaru pomoći ispred Patrijaršije, tako da sam se uverio o kojoj količini pomoći (hrana i voda, odeća i obuća, ćebad, pelene, hemija...) je reč.

Prikupljanje pomoći ispred Patrijaršije 18.05.2014.

Ali na stranu moje subjektivno mišljenje, evo i konkretnih podataka dobijenih iz VDS-a:

Čim su krenule poplave Crkva je:

1. Dala koliko i američka ambasada tj. 10.000.000 din
2. Preko 350.000 evra su sakupili naši sveštenici samo iz Nemačke, a u namirnicama, materijalu, hemiji i ostalom mnogo više od te cifre
3. Naša crkva iz Australije je celo jedno selo obnovila i dalje nastavlja da pomaže Kladovo i Negotin
4. Dok ti sad ja ovo pišem svakoj porodici se direktno daje novac na ruke iz fonda Patrijarha Pavla po celoj Srbiji; pre dve nedelje je podeljen novac porodicama u selima u opštini Lučani, Kraljevu i Čačku
5. Mnoge Crkve su direktno pomogle: grčka, rumunska, ruska i druge; ta pomoć je odmah upućivana da krizna mesta i to su ozbiljne količine svega što je u tom trenutku bilo potrebno
6. Logistički smo isto jako pomogli svim ostalim humanitarnim organizacijama, a najviše informacijama sa terena, kontaktima itd.
7. Prvih nekoliko nedelja gradske vlasti su u potpunosti bile oslonjene na pomoć VDS-a što se tiče isporuke hrane, higijene, hemije, odeće i sve smo to razvozili po svim prihvatnim centrima po gradu
8. Mi smo bili prvi koji smo odneli pomoć u Kladovo

Ima toga još mnogo, a sve o tome ima na zvaničnoj stranici SPC-a jedino što pretraživač ne radi, pa treba ići unazad i tražiti po datumima.

Dok su drugi kritikovali Crkvu iz svojih udobnih fotelja, crkvene organizacije su pomagale stradalom narodu. Za razliku od političara koji su išli u poplavljena područja kako bi se slikali, ljudi koji su pri Crkvi (sveštena lica ili jednostavno vernici koji redovno učestvuju u crkvenim akcijama) su svakodnevno (više puta) odlazili i odnosili pomoć kako prihvatilištima u Beogradu, tako i direktno u poplavljena područja (uključujući i gradove kao što su Paraćin i Svilajnac, koja su bila zapostavljena od strane vlasti iz ovog ili onog razloga)

PRIVATIZUJTE PARLAMENT!

Dugo razmišljam o ovoj temi, ali do sada nisam bio siguran da li da pišem blog post ili da okačim svoj pogled u nekoliko tweet-ova...

Iako su izbori prošli, postoji realna mogućnost da se isti uskoro ponove. Izbori na kojima će oni koji obavljaju svoju građansku dužnost glasati između nekoliko stranaka/koalicija ili će jednostavno poništiti glasački listić. Kao rezultat parlamentarnih izbora u Srbiji, 250 političara dobija platu iz državnog budžeta. U teoriji to je sve super: narod bira svoje predstavnike - narodne poslanike, koji će predstavljati volju naroda koji su ga birali. Ali tu se javlja problem: na parlamentarnim izborima (kao i većini drugih) narod ne glasa za određene ljude, već za "političke opcije", što se većinom svodi na "njihove", "naše" i "one treće". U Srbiji ne postoje izborne jedinice, gde bi glasači birali predstavnike svog kraja, već im se servira gotovo rešenje u vidu top-liste političara neke stranke/koalicije, koje se diriguje iz centrale stranaka.

Još jedna nelogičnost koja se opravdava sa "tako je u svim demokratskim društvima", jeste sam cenzus od 5%. To je ok ako parlament broji 20ak poslanika, pa da za svakih 5% glasova dobijete jedan mandat. Ali gde je tu logika ako imamo 250 poslaničkih mesta? Neka politička opcija na izborima dobije podršku npr. 4% glasača. Po tome bi oni trebali da imaju 10 mandata u Skupštini. Ali ne, ako ne pređu cenzus, njihovih 10 poslaničkih mesta se raspoređuje onim strankama/koalicijama koje imaju više od 5% glasova. I kako u takvoj situaciji da se čuje glas "malih"? Nikako, jedini način je da se udružuju, da sklapaju neprirodne koalicije i kroje svoje top-liste...

Glas razuma kod pojedinih poslanika se ne može čuti, jer se svaka skupštinska rasprava detaljno priprema u centralama stranaka, a na "pozornicu" izlaze samo podobni govornici kojima je sve o čemu će pričati više-manje servirano. Isti slučaj je i sa glasanjem u Skupštini: poslanici glasaju onako kako odluči njihova centrala, odnosno u najboljem slučaju njihov poslanički klub. Ako slučajno glasaju suprotno direktivi stranke, bivaju izbačeni iz iste.

I onda dobijamo parlament koji je podeljen u "klanove", gde je jedina funkcija poslanika da optužuju "one druge" i da odbijaju sve predloge istih, jer ne žele da se zasluge za izglasavanje nečeg dobrog pripišu "onima drugima". A jedina funkcija "onih trećih" je politička prostitucija, odnosno "ko mi da više funkcija, njega ću podržati"...

Iznerviran svim ovim, došao sam do fenomenalnog rešenja koje će uštedeti državi milione. Ono je u skladu sa prozapadnim kapitalističkim tendencijama većine političkih opcija u državi:

PRETVORITE SKUPŠTINU U AKCIONARSKO DRUŠTVO!!!

Da obrazložim: Skupštinu treba organizovati kao akcionarsko društvo gde svaka politička opcija u "Skupština a.d." unosi broj glasova koje je dobila na izborima kao broj akcija i na osnovu toga ima prava u donošenju odluka na upravnom odboru. Predizbornim koalicionim sporazumima bi se regulisalo koji procenat kojoj stranci u koaliciji pripada nakon izbora (ili bi se ovakvim sistemom eliminisala potreba za koalicijama). Sistem u osnovi nije drugačiji od sadašnjeg, ali se na ovaj način eliminiše potreba za 200-tinjak skupštinskih plata, dnevnica, putnih troškova (prosečna neto mesečna plata poslanika je 75.000din), celodnevnim razglabanjem i presipanjem iz šupljeg u prazno, kao i mogućnost "kupovine poslanika". Samo za plate bi se na mesečnom nivou uštedelo više od 25.000.000din.

Ovaj sistem bi mogao da se prenese i na sve ostale nivoe vlasti: pokrajinsku i lokalnu, odnosno svuda gde narod ne bira imenom i prezimenom svoje predstavnike.

Druga alternativa jeste uvođenje izbornih jedinica ili zaokruživanje imena i prezimena osoba koje želimo u skupštini...