Lidl u Srbiji

Gledajući RTS-ov Dnevnik video sam vest o Lidlu. To me je povuklo da napišem koju reč o ovom trgovinskom lancu koji mnogi u Srbiji željno isčekuju...


Da napišem koju uvodnu reč o samom Lidlu. Lidl ili punim nazivom Lidl Stiftung & Co. KG je nemački trgovinski lanac koji poseduje preko 10.000 prodavnica širom Evrope sa godišnjim prihodom od oko 59 milijardi eura i postoji od 1930. godine (iako u ovom današnjem obliku postoji od 1973. godine). Podaci vredni svakog poštovanja. U Srbiji kompanija Lidl je registrovana još krajem 2010. godine, međutim do sada još uvek nisu ni na jednom mestu započeli gradnju svojih objekata (a planirano je za početak da to bude u 4 grada).

Lidl generalno ima niže cene od svojih konkurenata i to je jedan od razloga zašto imaju ogroman promet roba i mnogi smatraju da će to uticati i na ostale trgovinske lance da smanje svoje marže. Da li će se to desiti, ne znam, ali u Srbiji svakako ima mesta za zdravu konkurenciju. Ali, ne smatram da je za privredu Srbije dolazak Lidla dobar. Evo i zašto to mislim:

• zaposleni u Lidlu rade za minimalac i vrlo često su izloženi mobingu
• retko ko od zaposlenih ima ugovor o radu koji im garantuje koliku-toliku sigurnost, što za posledicu često ima to da žene ostaju bez posla kada zatrudne
• radnici rade sve, od prodaje na kasi do ribanja podova
• proizvodi koji se prodaju su u 95% slučajeva nepoznatih nemačkih, austrijskih, poljskih robnih marki, uključujući i Lidlove robne marke
• hrana je sumnjivog kvaliteta, obogaćena raznim pojačivačima ukusa i konzervansima
• postoji opravdana sumnja da je hrana koja se prodaje u njihovim objektima poreklom od genetski modifikovanih organizama, tzv. GMO

Lidlove "kvalitetne" robne marke

U Hrvatskoj Lidl ima otvorene prodavnice od 2007. godine i od tada su se poprilično dobro pozicionirali na tržištu kao jeftina konkurencija Konzumu i NTL-u. Ništa manju maržu nema Lidl nego bilo koji drugi trgovac, jednostavno imaju jeftinije proizvode brandova za koje niko nije čuo. Retki su domaći proizvodi koji se ovde prodaju. Primera radi, u Lidl-u nećete naći Ledo sladolede, Franck kafu, Kraševu Domaćicu i slično, ali ćete zato pronaći proizvode marki kao što su: Cien, Crusti Croc, Lord Nelson, Maribel, Formil, Milbona i sl. za koje će vas ubeđivati da su istog (ako ne i boljeg) kvaliteta od domaćih proizvoda. Meso i mesne prerađevine dolaze ko zna odakle i ko zna čime su te životinje hranjene i kako su lečene, koliko je puta ovo meso odmrzavano i zamrzavano... Na voće i povrće smo već navikli da ne znamo kog je porekla i čime je sve tretirano. Ono što je mene pre nekoliko godina iznenadilo jeste da se pekarski proizvodi ne proizvode od domaćih sirovina, čak se ne proizvode u Hrvatskoj, već se tu samo peku. Zemlja porekla hleba i ostalih pekarskih proizvoda je Poljska. Sada neka mi neko objasni način po kom se neko može da napravi kvalitetan pekarski proizvod (od kvalitetnih sirovina), zamrzne ga, transportuje preko 1000km i ispeče u prodavnici i da on bude jeftiniji od proizvoda u lokalnoj pekari koja koristi domaće sirovine. Da bi se ovo Lidlu isplatilo, mislim da je morao debelo da žrtvuje kvalitet proizvoda.


Iako se u njihovim prodavnicama može pronaći "po nešto za svakoga", moje lično mišljenje je da Lidl treba izbegavati u širokom luku, naravno, ako imate mogućnosti za tim...